Разлика између писмености и флуентности
Највиши степен дигиталних компетенција - флуентност одговара мајсторству по Драјфусовом моделу и стиче се постепено. То је степен који у паралаели са алфанумеричком писмношћу одговара изразу "течно" - течно чита.
На нивоу дигитално течно, знања и умећа сама по себи мање су битна и обично се значајно ни не увећавају у односу на претходни ниво. Увећава се искуство. Осим тога, током времена и кроз искуство, изграђује се специфичан софистициран и рафиниран однос према целој области. Дгитално течно ће увек полазити од конкретне ситуације и у обзир узимати контекст.
Ради се специфичном односу према новим ситуацијама и особеном коришћењу технологије у њима, а не о преношењу знања у праксу и дословну примену, што срећемо на нивоу писмености. Дигитално течно представља степен у којој се претходна знања аутоматски примењују у новим ситуацијама и то на креативан начин, својеврстан, често и неочекиван, без обрасца и копирања. То, међутим, нису способности које се саме себи циљ него доводе до поузданог постизања задатог циља.
Н и ш т а б е з п р и м е р а
Примерице, дигитално писмена особа ће знати да представи неки свој или рад организације уз помоћ технологије: креираће презентацију или видео-запис; одабраће добро алат, одлично искористити његове могућности, поштовати правила која постоје за креирање презентација или видеа. Способности дигитално писмене особе су на нивоу да зна шта и како да учини. Лако се може десити и најчешће се дешава да је то само једна од многобројних и истих презентација; или да при избору алата није размишљао да се презентација негде угради или преноси; или није размишљао о циљној групи па је досадна.
Дигитално флуентна особа ће размишљати контекстуално, укључиће свој или циљ органзације и оно шта жели да постигне, код кога, тј. имаће на уму циљну групу; предвидиће реакције и утицај који ће презентација имати, гађаће циљ и знати кад и зашто да презентацију пусти, а сваки њен део такође ће имати своје "зашто - зато." Размишљајући контекстуално, дигитално флуентна особа можда ће изабрати и потпуно неочекиван алат и методе приказа информација, што зависи од жељеног циља. Њена презентација неће бити солидна као уџбенички пример, имаће нешто неочекивано, својствено, употребљено на особен и креативан начин, у зависности од намере и циља. Тајна је у томе што не постоји један поуздан начин да се нешто уради добро или да се постигне циљ. Дигитално писмен човек ће, будући да има одређена знања и вештине, увек бирати опробан и "сигуран" начин,а дигитално флуентан човек ће процењивати ситуацију, понекад радити интуитивно, понекад уз претходно истраживање, понекад ће рачунати на ефекат изненађења, али увек контекстуално и ситуационо.
На примеру из свакодневног живота - грађење куће - који илуструје доња слика, неписмена особа има уопштену и непрецизну представу шта је све за кућу потребно; писмена особа ће знати прецизно шта је потребно и како да је изгради, али функција крова или изолације, рецимо, није јој у потпуности јасна; флуентна особа ће прво дефинисати какву кућу жели, знати шта је потребно за то, како да је изгради, зашто је важно да стави изолацију и да кров буде под одређеним углом...
П о к у ш а ј д е ф и н и с а њ а
Дигитална писменост представља оспособљеност за пуну примену дигиталних технологија: прикупљање, коришћење и креирање података било ког формата и комуникација с другима.
Дигитална флуентност је степен компетентности у којем смо оспособљени да уз помоћ дигиталних технологија поуздано постижемо циљ и жељене резултате: проналажење, процена, етичко коришћење и креирање података ради решавања задатака и проблема, сам и у интеракцији са другима .
То не значи да је степен компетентности који зовемо дигиталном флуентношћу гарант успеха, јер успех зависи од многих фактора, али има веће шансе на успех.
Осим тога, дигитално флуентан корисник је оспособљен да лакше прати сталне и брзе промене у свету дигиталних технологија, да их користи ефикасно и спрам својих потреба и тако одржава ниво и развија даље своје компетенције.
Наиме, стечене компетенције нису једном за свагда. Више него неке друге компетенције, дигиталне захтевају непрестано ажурирање, стално одржавање стеченог и развијање постојећих ако не желимо да регресирамо.
Зоне опасности
У фазама стицања дигиталне писмености постоје две опасне зоне. Једна је у фази неписмености (почетништва) уколико код потенцијалног корисника постоји отпор и уверење да се може и без тога или, чак, да дигитално смета развоју, инсистира само на опасностима од дигиталног, а одбија да види предности.
Друга опасна зона може да буде и у фази писмености уколико се корисник уљуљка у свом знању. То доводи до стагнације која убрзо постаје регресија јер технологије се непрестано развијају и од корисника који себе сматра писменим захтева да пређе на највиши ниво како би могао да прати напредак.
