Вештине и учење у 21. векуУслови живота, рада и учења у новом миленијуму увелико су другачији од претходних времена. У таквим условима међународне организације удруженим снагама труде се да дефинишу главне стратешке оквире и утврде смернице по којима се одвијају процеси учења, стицања вештина и знања који ће допринети да појединац лакше разуме свет у коме живи, квалитетније живи у њему и боље доприноси његовом одржању и даљем напретку. Један од таквих подухвата је П21 - Партнерство за учење у 21. веку ( P21 Partnership for 21st Century Learning) које је окупило стручњаке и практичаре из образовања, као и представнике пословног света који су удруженим снагама дефинисали и илустровали вештине и знања која ће бити потребне ученицима 21. века, као и системе подршке који су неопходни за остварење исхода учења. Иницијатива је потекла у Америци и у акцију је укључено десетине организација и стотине појединаца. Стратешки документ представљен је графички и једноставним и јасним описом Оквир за учење у 21. веку ( Framework for 21st Century Learning). У дефинисање тих вештина и знања, као и система подршке и остварења укључено је десетине угледних образовних институција, чувене корпорације и фирме, и стотине врсних појединаца.
Идеја о 4К у образовању као 4 кључне вредности на којима ће почивати образовање у 21. веку потиче од овог партнерства. Та четири К су почетна слова кључних вредности. Развоју све четири вредности, али и не само њима, него и осталим циљевима, доприноси дигитална писменост као спој информатичке и информационе писмености. | Трансферзала кључних вештина за 21. векПрепорука парламента Европског Савета (2006) препознала је и дефинисала осам кључних компетенција за доживотно учење: - комуникација на матерњем језику;
- комуникација на страним језицима;
- математичка компетенција и основне компетенције у науци и технологији;
- дигиталне компетенције;
- учење учења;
- друштвене и грађанске компетенције;
- предузетништво;
- културна свести и израз.
Европска комисија потврдила је дигиталне компетенције као приоритет у новој политици, акцијама и комуникацији (Европска комисија, 2010). Учешће у друштву у дигиталном добу захтева низ компетенција у вези са технологијама. Те компетенције постале су потреба у 21. веку и зато их схватамо као "животне вештине", попут писмености и рачунања. Оне су постале "и услов и право" (ОЕЦД, 2001). Дигитална компетенција може бити широко дефинисана као самоуверено, критичко и креативно коришћења ИКТ и постизања циљева који се односе на рад, запошљавање, учење, слободно време, инклузију и / или учешће у друштву. Дигитална компетенција је трансферзала кључних компетенција јер нам омогућава да стекнемо друге кључне компетенције (нпр. језичке, математичке, учење да се учи, културну свест). То се односи на многе вештина 21. века које треба да стекну сви грађани, како би се осигурало активно учешће у друштву и економији. Дигиталне компетенције као потребу савременог човека препознају свуда у свету, и то је човечанству заједничко. Разлике постоје у томе како која организација или труст мозгова назива нивое дигиталних компетенција, како их дефинише и утврђује показатеље што зависи од циљне групе за коју их дефинишу, али и од креативности аутора. |
|
